Ҳаётимда кўп намозлар қазо бўлиб қолган. Ҳозир, Аллоҳга шукр, ўқияпман, лекин қазо намозлар жуда кўп, вақт эса оз, чунки қарияман. Бир кунда кўп намоз ўқимоқчиман, лекин бир кунлик намозларни ўқибёқ туриб-туриб чарчайман. Кўп намозларни ўтириб ўқиш мумкинми? Тўрт ракъатнинг охирги иккита ракъатида «Фотиҳа»ни тарк қилса бўладими? Агар «Фотиҳа» ўқилмаса, қанча вақт қиёмда туриш керак?
(2) Витрнинг қазоси керакми?
(3) Шунингдек, Рамазон ойидаги рўзалар ҳам қазо бўлиб қолган, ҳар бир рўза учун каффорат керакми ёки бир марта каффорат ва қолганини фақат қазо тутамизми?
Алҳамдулиллаҳи вассолату вассаламу ъалаа расулиллоҳ.
(1) Қазо бўлган фарз ва витр намозларини ўқиш лозим. Лекин фақат енгил чарчаш сабабли фарз намозни ўтириб ўқиш шаръан жоиз эмас ва бундай намоз адо бўлмайди. Аммо қарилик сабабли қиёмда туриш тоқатсиз оғирлик берса ёки касалликка йўлиқиш хавфи кучли бўлса, ўтириб ўқиш мумкин. Агар бир вақтда кўп намозларни қазо қилиш қийин бўлса, енгил йўли — ҳар бир фарз намоз билан шу вақтнинг қазосини қўшиб ўқиш, ва бўш вақтда нафл ёки зикр ўрнига қазо намоз ўқиш. Шундай йўл билан умрида ҳамма қазо намозларини адо этса, яхши бўлади. Акс ҳолда қолган намозлар ҳақида васият қилиш лозим. Фарз намознинг охирги икки ракъатида «Фотиҳа» ўқиш ўрнига уч марта «Субҳана Роббиял-Аъла» дейдиган миқдорда қиёмда туриш билан ҳам намоз адо бўлади.
(2) Ҳа, витр амалий фарз бўлиб, унинг ҳам қазоси лозим.
(3) Рамазон ойида қолган рўзаларнинг фақат қазоси лозим, каффорат йўқ.
ففي الفتاوى الهندية: إذا عجز المريض عن القيام صلى قاعدا يركع ويسجد هكذا في الهداية وأصح الأقاويل في تفسير العجز أن يلحقه بالقيام ضرر وعليه الفتوى كذا في معراج الدراية وكذلك إذا خاف زيادة المرض أو إبطاء البرء بالقيام أو دوران الرأس كذا في التبيين أو يجد وجعا لذلك فإن لحقه نوع مشقة لم يجز ترك ذلك القيام كذا في الكافي اھ (1/ 136)۔
وفيه أیضاً: و في الحجة الاشتغال بالفوائت أولى وأهم من النوافل إلا السنن المعروفة اھ (1/ 125)۔
وفيه أیضاً: وإن ترك القراءة والتسبيح لم يكن عليه حرج ولا سجدتا السهو إن كان ساهيا لكن القراءة أفضل هذا هو الصحيح من الروايات هكذا في الذخيرة وعليه الاعتماد كذا في فتاوى قاضي خان وهو الأصح كذا في المحيط في فصل القراءة وهو الصحيح وظاهر الرواية هكذا في البدائع والسكوت مكروه هكذا في الخلاصة اھ (1/ 76)۔
وفيه أیضاً: ويجب القضاء بتركه ناسيا أو عامدا وإن طالت المدة ولا يجوز بدون نية الوتر كذا في الكفاية ومتى قضي الوتر قضي بالقنوت كذا في المحيط اھ (1/ 111)۔
و في بدائع الصنائع؛ و في الآية دلالة وجوب القضاء على من أفطر بغير عذر لأنه لما وجب القضاء على المريض والمسافر مع أنهما أفطرا بسبب العذر المبيح للإفطار فلأن يجب على غير ذي العذر أولى اھ (2/ 94) والله تعالى اعلم